српски » италијански | 18 [осамнаест] | Чишћење куће

18 [diciotto] Pulizie di casa

Данас је субота.	Oggi è sabato.
Данас имамо времена.	Oggi abbiamo tempo.
Данас чистимо стан.	Oggi puliamo l’appartamento.
Ја чистим купатило.	Io pulisco il bagno.
Мој муж пере ауто.	Mio marito pulisce la macchina / l’auto.
Деца перу бицикла.	I bambini puliscono le biciclette.
Бака залива цвеће.	La nonna annaffia i fiori.
Деца поспремају дечију собу.	I bambini mettono in ordine la loro stanza.
Мој муж поспрема свој писаћи сто.	Mio marito mette in ordine la sua scrivania.
Ја стављам веш у машину за прање веша.	Metto la biancheria nella lavatrice.
Ја простирем веш.	Stendo il bucato.
Ја пеглам веш.	Stiro la biancheria.
Прозори су прљави.	Le finestre sono sporche.
Под је прљав.	Il pavimento è sporco.
Посуђе је прљаво.	Le stoviglie sono sporche.
Ко чисти прозоре	Chi pulisce le finestre?
Ко усисава прашину	Chi spolvera? / Chi passa l’aspirapolvere?
Ко пере посуђе	Chi lava i piatti?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!