bosanski » latvijski | 76 [sedamdeset i šest] | nešto obrazložiti 2

76 [septiņdesmit seši] kaut ko pamatot 2

Zašto nisi došao / došla?	Kāpēc tu neatnāci?
Bio / bila sam bolestan / bolesna.	Es biju slima.
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna.	Es neatnācu, jo biju slima.
Zašto ona nije došla?	Kāpēc viņa neatnāca?
Ona je bila umorna.	Viņa bija nogurusi.
Ona nije došla, jer je bila umorna.	Viņa neatnāca, jo bija nogurusi.
Zašto on nije došao?	Kāpēc viņš neatnāca?
On nije imao volje.	Viņam nebija vēlēšanās.
On nije došao, jer nije imao volje.	Viņš neatnāca, jo viņam nebija vēlēšanās.
Zašto vi niste došli?	Kāpēc jūs neatnācāt?
Naš auto je pokvaren.	Mūsu mašīna saplīsa.
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren.	Mēs neatnācām, jo mūsu mašīna saplīsa.
Zašto ljudi nisu došli?	Kāpēc ļaudis neatnāca?
Propustili su voz.	Viņi nokavēja vilcienu.
Oni nisu došli, jer su propustili voz.	Viņi neatnāca, jo nokavēja vilcienu.
Zašto ti nisi došao / došla?	Kāpēc tu neatnāci?
Ja nisam smio / smjela.	Es nedrīkstēju.
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela.	Es neatnācu, jo nedrīkstēju.

Računala mogu rekonstruirati saslušane riječi

Imati moć čitanja misli stari je čovjekov san. Svako bi rado odmah znao što je ovom drugom u mislima. Međutim, taj san se još nije ostvario. Ni s najmodernijom tehnologijom nismo u mogućnosti čitati misli. Šta drugi misle ostaje tajna. Međutim, možemo prepoznati što drugi čuju! To je pokazao naučni eksperiment. Istraživačima je uspjelo rekonstruirati riječi koje su čuli. Za tu svrhu su analizirali moždane valove ispitanika. Kad nešto čujemo, naš mozak postaje aktivan. Obrađuje jezik koji je čuo. Pritom nastaje određeni model aktivnosti. Taj model se može zabilježiti elektrodama. A taj zapis se također dalje može obrađivati! Računalom ga je moguće pretvoriti u zvučni model. Na taj način riječ koja se čuje može identificirati. Taj princip funkcionira kod svih riječi. Svaka riječ koju čujemo proizvede određeni signal. Taj signal je uvijek povezan sa zvukom riječi. Stoga ga se “jedino” treba prevesti u zvučni signal. Ako imamo zvučni model, znamo o kojoj se riječi radi. Za vrijeme eksperimenta ispitanici su slušali prave i izmišljen riječi. Dakle, jedan dio riječi koji se čuo nije postojao. No te riječi su se također mogle rekonstruirati. Prepoznate riječi može izgovoriti računalo. Takođe je moguće da se samo pojave na zaslonu. Istraživači se sada nadaju da će uskoro bolje razumjeti jezične signale. Tako se san o čitanju misli nastavlja...