српски » черкески | 18 [осамнаест] | Чишћење куће

18 [пшIыкIуи] Унэр гъэкъэбзэн

18 [pshIykIui] Unjer gjekjebzjen

Данас је субота.	Непэ шэмбэт.; Nepje shjembjet.
Данас имамо времена.	Непэ уахътэ тиI.; Nepje uahtje tiI.
Данас чистимо стан.	Непэ тэ фэтэрыр тэгъэкъабзэ.; Nepje tje fjetjeryr tjegjekabzje.
Ја чистим купатило.	Сэ гъэпскIыпIэр сэгъэкъабзэ.; Sje gjepskIypIjer sjegjekabzje.
Мој муж пере ауто.	Сишъхьагъусэ машинэр (кур) етхьакIы.; Sishh'agusje mashinjer (kur) eth'akIy.
Деца перу бицикла.	КIалэмэ кушъхьэфачъэхэр агъэкъабзэх.; KIaljemje kushh'jefachjehjer agjekabzjeh.
Бака залива цвеће.	Нанэ къэгъагъэмэ псы акIегъахъо.; Nanje kjegagjemje psy akIegaho.
Деца поспремају дечију собу.	КIэлэцIыкIумэ кIэлэцIыкIу унэр къызэIуахы.; KIjeljecIykIumje kIjeljecIykIu unjer kyzjeIuahy.
Мој муж поспрема свој писаћи сто.	Сишъхьагъусэ зыщытхэрэ столыр (Iанэр) къызэIуехы.; Sishh'agusje zyshhythjerje stolyr (Ianjer) kyzjeIuehy.
Ја стављам веш у машину за прање веша.	Сэ гыкIэлъэ машинэм гыкIынхэр дэсэлъхьэх.; Sje gykIjelje mashinjem gykIynhjer djesjelh'jeh.
Ја простирем веш.	Сэ гыкIыгъэхэр пысэлъэх.; Sje gykIygjehjer pysjeljeh.
Ја пеглам веш.	Сэ гыкIыгъэмэ ут атесэдзэ.; Sje gykIygjemje ut atesjedzje.
Прозори су прљави.	Шъхьангъупчъэхэр шIоих.; Shh'angupchjehjer shIoih.
Под је прљав.	Джэхашъор шIои.; Dzhjehashor shIoi.
Посуђе је прљаво.	Шыкъухэр шIоих.; Shykuhjer shIoih.
Ко чисти прозоре?	Хэта шъхьангъупчъэхэр зытхьакIрэр?; Hjeta shh'angupchjehjer zyth'akIrjer?
Ко усисава прашину?	Хэта сапэхэр атезыхрэр?; Hjeta sapjehjer atezyhrjer?
Ко пере посуђе?	Хэта шыкъухэр зытхьакIрэр?; Hjeta shykuhjer zyth'akIrjer?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!