српски » грчки | 14 [четрнаест] | Боје

14 [δεκατέσσερα] Χρώματα

14 [dekatéssera] Chrṓmata

Снег је беo.	Το χιόνι είναι λευκό.; To chióni eínai leukó.
Сунце је жуто.	Ο ήλιος είναι κίτρινος.; O ḗlios eínai kítrinos.
Поморанџа је наранџаста.	Το πορτοκάλι είναι πορτοκαλί.; To portokáli eínai portokalí.
Трешња је црвена.	Το κεράσι είναι κόκκινο.; To kerási eínai kókkino.
Небо је плаво.	Ο ουρανός είναι μπλε.; O ouranós eínai mple.
Трава је зелена.	Το γρασίδι είναι πράσινο.; To grasídi eínai prásino.
Земља је смеђа.	Το χώμα είναι καφέ.; To chṓma eínai kaphé.
Облак је сив.	Το σύννεφο είναι γκρι.; To sýnnepho eínai nkri.
Гуме су црне.	Τα λάστιχα είναι μαύρα.; Ta lásticha eínai maúra.
Које боје је снег? Беле.	Τι χρώμα έχει το χιόνι; Λευκό.; Ti chrṓma échei to chióni? Leukó.
Које боје је сунце? Жуте.	Τι χρώμα έχει ο ήλιος; Κίτρινο.; Ti chrṓma échei o ḗlios? Kítrino.
Које боје је поморанџа? Наранџасте.	Τι χρώμα έχει το πορτοκάλι; Πορτοκαλί.; Ti chrṓma échei to portokáli? Portokalí.
Које боје је трешња? Црвене.	Τι χρώμα έχει το κεράσι; Κόκκινο.; Ti chrṓma échei to kerási? Kókkino.
Које боје је небо? Плаве.	Τι χρώμα έχει ο ουρανός; Μπλε.; Ti chrṓma échei o ouranós? Mple.
Које боје је трава? Зелене.	Τι χρώμα έχει το γρασίδι; Πράσινο.; Ti chrṓma échei to grasídi? Prásino.
Које боје је земља? Смеђе.	Τι χρώμα έχει το χώμα; Καφέ.; Ti chrṓma échei to chṓma? Kaphé.
Које боје је облак? Сиве.	Τι χρώμα έχει το σύννεφο; Γκρι.; Ti chrṓma échei to sýnnepho? Nkri.
Којe боје су гуме? Црне.	Τι χρώμα έχουν τα λάστιχα; Μαύρο.; Ti chrṓma échoun ta lásticha? Maúro.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!