српски » фински | 68 [шездесет и осам] | велико – мало

68 [kuusikymmentäkahdeksan] iso – pieni

велико и мало	iso ja pieni
Слон је велик.	Elefantti on iso.
Миш је мален.	Hiiri on pieni.
тамно и светло	pimeä ja valoisa
Ноћ је тамна.	Yö on pimeä.
Дан је светао.	Päivä on valoisa.
старо и младо.	vanha ja nuori
Наш деда је јако стар.	Isoisämme on hyvin vanha.
Пре 70 година био је још млад.	70 vuotta sitten hän oli vielä nuori.
лепо и ружно	kaunis ja ruma
Лептир је леп.	Perhonen on kaunis.
Паук је ружан.	Hämähäkki on ruma.
дебело и мршаво	lihava ja laiha
Жена од 100 кила је дебела.	Nainen, joka painaa 100 kiloa, on lihava.
Мушкарац од 50 кила је мршав.	Mies, joka painaa 50 kiloa, on laiha.
скупо и јефтино	kallis ja halpa
Ауто је скупо.	Auto on kallis.
Новине су јефтине.	Sanomalehti on halpa.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.