српски » хебрејски | 47 [четрдесет и седам] | Припреме за пут

‫47 [ארבעים ושבע]‬ ‫הכנות לנסיעה‬

47 [arba\'im w\'sheva] hakhanot lan'si'ah

Мораш спаковати наш кофер!	‫עליך לארוז את המזוודות שלנו.‬; aleykhah/alaikh l'eroz et hamizwadot shelanu.
Не смеш ништа заборавити!	‫אל תשכח / י כלום.‬; al tishkax/tishkexi klum.
Треба ти велики кофер!	‫את / ה צריך / ה מזוודה גדולה יותר.‬; atah/at tsarikh/tsrikhah mizwdah gdolah yoter.
Не заборави пасош!	‫אל תשכח / י את הדרכון.‬; al tishkax/tishkexi et hadrkon.
Не заборави авионску карту!	‫אל תשכח / י את כרטיס הטיסה.‬; al tishkax/tishkexi et kartis hatisah.
Не заборави путне чекове!	‫אל תשכח / י את המחאות הנוסעים.‬; al tishkax/tishkexi et hamxa'ot hanos'im.
Понеси крему за сунчање.	‫קח / י קרם שיזוף.‬; qax/qxi qrem shizuf.
Понеси наочаре за сунце.	‫קח / י משקפי שמש.‬; qax/qxi mishqefey shemesh.
Понеси шешир за сунце.	‫קח / י כובע.‬; qax/qxi kova.
Хоћеш ли понети аутокарту?	‫האם את / ה רוצה לקחת מפת כבישים?‬; ha'im atah/at rotseh/rotsah laqaxat mapat kvishim?
Хоћеш ли понети водич за путовања?	‫את / ה רוצה לשכור מדריך?‬; atah/at rotseh/rotsah lisskor madrikh?
Хоћеш ли понети кишобран?	‫את / ה רוצה לקחת מטריה?‬; atah/at rotseh/rotsah laqaxat mitriah?
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе.	‫זכור / זכרי את המכנסיים, החולצות, הגרביים.‬; z'khor/zikhri et hamikhnasim, haxultsot, hagarbaim.
Мисли на кравате, каишеве, сакое.	‫זכור / זכרי את העניבות, החגורות, הזקטים.‬; z'khor/zikhri et ha'anivot, haxagorot, hazhaqetim.
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице.	‫זכור / זכרי את הפיג’מות, כותנות הלילה, והחולצות.‬; z'khor/zikhri et hapijamot, kutnot halaylah, w'haxultsot.
Требаш ципеле, сандале и чизме.	‫את / ה צריך / כה לקחת נעליים, סנדלים ומגפיים.‬; atah/at tsarikh/tsrikhah laqaxat na'alaim, sandalim umagafaim.
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте.	‫את / ה צריך / כה לקחת ממחטות, סבון ומספריים לציפורניים.‬; atah/at tsarikh/tsrikhah laqaxat mimxatot, sabon umisparaim l'tsipornaim.
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе.	‫את / ה צריך / כה לקחת מסרק, מברשת שיניים ומשחת שיניים.‬; atah/at tsarikh/tsrikhah laqaxat masreq, mivrshet shinaim umishxat shinaim.

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...