Порука
Ако желите да вежбате ову лекцију, можете кликнути на ове реченице да бисте приказали или сакрили слова.
Разговорник
Почетна страница > www.goethe-verlag.com > српски > ქართული > Преглед садржаја |
Ја говорим…
SR српски
-
AR العربية
-
DE Deutsch
-
EM English US
-
EN English UK
-
ES español
-
FR français
-
IT italiano
-
JA 日本語
-
PT português PT
-
PX português BR
-
ZH 中文
-
AD адыгабзэ
-
AF Afrikaans
-
AM አማርኛ
-
BE беларуская
-
BG български
-
BN বাংলা
-
BS bosanski
-
CA català
-
CS čeština
-
DA dansk
-
EL ελληνικά
-
EO esperanto
-
ET eesti
-
FA فارسی
-
FI suomi
-
HE עברית
-
HI हिन्दी
-
HR hrvatski
-
HU magyar
-
HY հայերեն
-
ID bahasa Indonesia
-
KA ქართული
-
KK қазақша
-
KN ಕನ್ನಡ
-
KO 한국어
-
LT lietuvių
-
LV latviešu
-
MK македонски
-
MR मराठी
-
NL Nederlands
-
NN nynorsk
-
NO norsk
-
PA ਪੰਜਾਬੀ
-
PL polski
-
RO română
-
RU русский
-
SK slovenčina
-
SL slovenščina
-
SQ Shqip
-
SR српски
-
SV svenska
-
TA தமிழ்
-
TE తెలుగు
-
TH ภาษาไทย
-
TI ትግርኛ
-
TR Türkçe
-
UK українська
-
UR اردو
-
VI Tiếng Việt
Желим да учим…
KA ქართული
-
AR العربية
-
DE Deutsch
-
EM English US
-
EN English UK
-
ES español
-
FR français
-
IT italiano
-
JA 日本語
-
PT português PT
-
PX português BR
-
ZH 中文
-
AD адыгабзэ
-
AF Afrikaans
-
AM አማርኛ
-
BE беларуская
-
BG български
-
BN বাংলা
-
BS bosanski
-
CA català
-
CS čeština
-
DA dansk
-
EL ελληνικά
-
EO esperanto
-
ET eesti
-
FA فارسی
-
FI suomi
-
HE עברית
-
HI हिन्दी
-
HR hrvatski
-
HU magyar
-
HY հայերեն
-
ID bahasa Indonesia
-
KA ქართული
-
KK қазақша
-
KN ಕನ್ನಡ
-
KO 한국어
-
LT lietuvių
-
LV latviešu
-
MK македонски
-
MR मराठी
-
NL Nederlands
-
NN nynorsk
-
NO norsk
-
PA ਪੰਜਾਬੀ
-
PL polski
-
RO română
-
RU русский
-
SK slovenčina
-
SL slovenščina
-
SQ Shqip
-
SV svenska
-
TA தமிழ்
-
TE తెలుగు
-
TH ภาษาไทย
-
TI ትግርኛ
-
TR Türkçe
-
UK українська
-
UR اردو
-
VI Tiếng Việt
Изаберите како желите да видите превод:
писати
|
|||
Он је написао писмо.
|
|||
А она је написала разгледницу.
|
|||
|
|
|
|
читати
|
|||
Он је читао илустровани часопис.
|
|||
А она је читала књигу.
|
|
||
|
|
|
|
узети
|
|||
Он је узео цигарету.
|
|||
Она је узела комад чоколаде.
|
|
||
|
|
|
|
Он је био неверан, али је она била верна.
|
ი_ [_ა_ი_ ა_ ი_ო ე_თ_უ_ი_ ი_ [_ა_ი_ კ_ – ე_თ_უ_ი ი_ო_
i_ [_'_t_i_ a_ i_o e_t_u_i_ i_ [_a_i_ k_i – e_t_u_i i_o_
ის [კაცი] არ იყო ერთგული, ის [ქალი] კი – ერთგული იყო.
is [k'atsi] ar iqo ertguli, is [kali] k'i – ertguli iqo.
ი_ [_____ ა_ ი__ ე_______ ი_ [_____ კ_ – ე______ ი___
i_ [_______ a_ i__ e_______ i_ [_____ k__ – e______ i___
ის [კაცი] არ იყო ერთგული, ის [ქალი] კი – ერთგული იყო.
is [k'atsi] ar iqo ertguli, is [kali] k'i – ertguli iqo. |
||
Он је био лењ, али је она била вредна.
|
|
||
Он је био сиромашан, али је она била богата.
|
|
||
|
|
|
|
Он није имао новца, већ дуговe.
|
|
||
Он није имао среће, већ пех.
|
|
||
Он није имао успех, већ неуспех.
|
|
||
|
|
|
|
Он није био задовољан, већ незадовољан.
|
|
||
Он није био срећан, већ несрећан.
|
|
||
Он није био симпатичан, већ антипатичан.
|
|
||
|
|
|
|
Историја лингвистикеЉуди су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати. |
|
Није пронађен ниједан видео! Преузимања су БЕСПЛАТНА за личну употребу, јавне школе или некомерцијалне сврхе. УГОВОР О ЛИЦЕНЦИ | Молимо пријавите све грешке или нетачне преводе овде! Импресум | © Цопиригхт 2007 - 2024 Goethe Verlag Starnberg и даваоци лиценци. Сва права задржана. Контакт
|