српски » литвански | 18 [осамнаест] | Чишћење куће

18 [aštuoniolika] Tvarkymasis namuose

Данас је субота.	Šiandien šeštadienis.
Данас имамо времена.	Šiandien (mes) turime laiko.
Данас чистимо стан.	Šiandien (mes) valome butą.
Ја чистим купатило.	Aš valau / šveičiu vonią.
Мој муж пере ауто.	Mano vyras plauna automobilį.
Деца перу бицикла.	Vaikai valo dviračius.
Бака залива цвеће.	Senelė laisto gėles.
Деца поспремају дечију собу.	Vaikai tvarko vaikų kambarį.
Мој муж поспрема свој писаћи сто.	Mano vyras tvarko savo rašomąjį stalą.
Ја стављам веш у машину за прање веша.	(Aš) dedu skalbinius į skalbyklę.
Ја простирем веш.	(Aš) džiaustau skalbinius.
Ја пеглам веш.	(Aš) lyginu skalbinius.
Прозори су прљави.	Langai (yra) nešvarūs.
Под је прљав.	Grindys (yra) nešvarios.
Посуђе је прљаво.	Indai (yra) nešvarūs.
Ко чисти прозоре?	Kas valo langus?
Ко усисава прашину?	Kas siurbia dulkes?
Ко пере посуђе?	Kas plauna indus?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!