српски » литвански | 36 [тридесет и шест] | Јавни локални саобраћај

36 [trisdešimt šeši] Viešasis miesto transportas

Где је аутобуска станица?	Kur yra autobusų stotelė?
Који аутобус вози у центар?	Kuris autobusas važiuoja į (miesto) centrą?
Коју линију морам узети?	Kuriuo numeriu man važiuoti?
Морам ли преседати?	Ar man reikės persėsti?
Где морам пресести?	Kur man reikės persėsti?
Колико кошта карта?	Kiek kainuoja bilietas?
Колико станица има до центра?	Kiek stotelių yra iki centro?
Морате овде изаћи.	Jums čia reikia išlipti.
Морате изаћи назад.	(Jūs) turite / Jums reikia išlipti pro galines duris.
Следећи метро долази за 5 минута.	Kitas metro traukinys atvyks po 5 (penkių) minučių.
Следећи трамвај долази за 10 минута.	Kitas tramvajus atvyks po 10 (dešimties) minučių.
Следећи аутобус долази за 15 минута.	Kitas autobusas atvyks po 15 (penkiolikos) minučių.
Када вози задњи метро?	Kada važiuoja paskutinis metro traukinys?
Када вози задњи трамвај?	Kada važiuoja paskutinis tramvajus?
Када вози задњи аутобус?	Kada važiuoja paskutinis autobusas?
Имате ли возну карту?	Ar turite bilietą?
Возну карту? – Не, немам.	Bilietą? — Ne, neturiu.
Онда морате платити казну.	Tai privalote / turite mokėti baudą.

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?