српски » норвешки | 68 [шездесет и осам] | велико – мало

68 [sekstiåtte] stor – liten

велико и мало	stor og liten
Слон је велик.	Elefanten er stor.
Миш је мален.	Musa er liten.
тамно и светло	mørk og lys
Ноћ је тамна.	Natten er mørk.
Дан је светао.	Dagen er lys.
старо и младо.	gammel og ung
Наш деда је јако стар.	Bestefaren vår er veldig gammel.
Пре 70 година био је још млад.	For sytti år siden var han ung.
лепо и ружно	pen og stygg
Лептир је леп.	Sommerfuglen er pen.
Паук је ружан.	Edderkoppen er stygg.
дебело и мршаво	tykk og tynn
Жена од 100 кила је дебела.	En kvinne på hundre kilo er tykk.
Мушкарац од 50 кила је мршав.	En mann på femti kilo er tynn.
скупо и јефтино	dyr og billig
Ауто је скупо.	Bilen er dyr.
Новине су јефтине.	Avisen er billig.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.