српски » руски | 70 [седамдесет] | нешто желети

70 [семьдесят] Изъявлять желание

70 [semʹdesyat] Izʺyavlyatʹ zhelaniye

Желите ли пушити?	Хотели бы Вы закурить?; Khoteli by Vy zakuritʹ?
Желите ли играти?	Хотели бы Вы танцевать?; Khoteli by Vy tantsevatʹ?
Желите ли шетати?	Хотели бы Вы пойти гулять?; Khoteli by Vy poyti gulyatʹ?
Ја желим пушити.	Я хотел бы / хотела бы закурить.; Ya khotel by / khotela by zakuritʹ.
Желиш ли цигарету?	Не хотел бы / хотела бы ты сигарету?; Ne khotel by / khotela by ty sigaretu?
Он жели ватру.	Он хотел бы прикурить.; On khotel by prikuritʹ.
Ја желим нешто пити.	Я хотел бы / хотела бы что-нибудь попить.; Ya khotel by / khotela by chto-nibudʹ popitʹ.
Ја желим нешто јести.	Я хотел бы / хотела бы что-нибудь поесть.; Ya khotel by / khotela by chto-nibudʹ poyestʹ.
Ја се желим мало одморити.	Я хотел бы / хотела бы немного отдохнуть.; Ya khotel by / khotela by nemnogo otdokhnutʹ.
Ја Вас желим нешто питати.	Я хотел бы / хотела бы Вас кое-что спросить.; Ya khotel by / khotela by Vas koye-chto sprositʹ.
Ја Вас желим за нешто замолити.	Я хотел бы / хотела бы Вас о чем-то попросить.; Ya khotel by / khotela by Vas o chem-to poprositʹ.
Ја Вас желим на нешто позвати.	Я хотел бы / хотела бы Вас куда-нибудь пригласить.; Ya khotel by / khotela by Vas kuda-nibudʹ priglasitʹ.
Шта желите, молим?	Что бы Вы хотели?; Chto by Vy khoteli?
Желите ли кафу?	Вы хотели бы кофе?; Vy khoteli by kofe?
Или радије желите чај?	Или Вы хотели бы чай?; Ili Vy khoteli by chay?
Ми се желимо возити кући.	Мы хотели бы поехать домой.; My khoteli by poyekhatʹ domoy.
Желите ли ви такси?	Хотели бы вы такси?; Khoteli by vy taksi?
Они желе телефонирати.	Они хотели бы позвонить.; Oni khoteli by pozvonitʹ.

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...