српски » украјински | 59 [педесет и девет] | У пошти

59 [п’ятдесят дев’ять] На пошті

59 [pʺyatdesyat devʺyatʹ] Na poshti

Где је најближа пошта?	Де найближча пошта?; De nay̆blyzhcha poshta?
Је ли далеко најближа пошта?	Чи далеко до найближчої пошти?; Chy daleko do nay̆blyzhchoï poshty?
Где је најближе поштанско сандуче?	Де найближча поштова скринька?; De nay̆blyzhcha poshtova skrynʹka?
Требам неколико поштанских маркица.	Мені потрібно кілька поштових марок.; Meni potribno kilʹka poshtovykh marok.
За разгледницу и писмо.	Для листівки і листа.; Dlya lystivky i lysta.
Колика је поштарина за Америку?	Скільки коштує поштовий збір в Америку?; Skilʹky koshtuye poshtovyy̆ zbir v Ameryku?
Колико је тежак пакет?	Скільки важить пакунок?; Skilʹky vazhytʹ pakunok?
Могу ли га послати ваздушном поштом?	Чи можу я послати це авіапоштою?; Chy mozhu ya poslaty tse aviaposhtoyu?
За колико времена стиже?	Як довго він ітиме?; Yak dovho vin ityme?
Где могу телефонирати?	Звідки я можу зателефонувати?; Zvidky ya mozhu zatelefonuvaty?
Где је најближа телефонска говорница?	Де найближчий телефонний автомат?; De nay̆blyzhchyy̆ telefonnyy̆ avtomat?
Имате ли телефонске картице?	Ви маєте телефонні картки?; Vy mayete telefonni kartky?
Имате ли телефонски именик?	Ви маєте телефонний довідник?; Vy mayete telefonnyy̆ dovidnyk?
Знате ли позивни број за Аустрију?	Ви знаєте код Австрії?; Vy znayete kod Avstriï?
Моменат, погледаћу.	Хвилинку, я подивлюся.; Khvylynku, ya podyvlyusya.
Линија је увек заузета.	Лінія завжди зайнята.; Liniya zavzhdy zay̆nyata.
Који сте број бирали?	Який номер ви набрали?; Yakyy̆ nomer vy nabraly?
Морате прво бирати нулу!	Ви повинні набрати спочатку нуль!; Vy povynni nabraty spochatku nulʹ!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...