bosanski » armenski | 80 [osamdeset] | Pridjevi 3

80 [ութանասուն] ածականներ 3

80 [ut’anasun] atsakanner 3

Ona ima psa.	Նա շուն ունի: Na shun uni
Pas je velik.	Շունը մեծ է: Shuny mets e
Ona ima velikog psa.	Նա մեծ շուն ունի: Na mets shun uni
Ona ima kuću.	Նա տուն ունի: Na tun uni
Kuća je mala.	Տունը փոքր է: Tuny p’vok’r e
Ona ima malu kuću.	Նա փոքր տուն ունի: Na p’vok’r tun uni
On stanuje u hotelu.	Նա հյուրանոցում է ապրում: Na hyuranots’um e aprum
Hotel je jeftin.	Հյուրանոցը էժան է: Hyuranots’y ezhan e
On stanuje u jeftinom hotelu.	Նա ապրում է էժան հյուրանոցում: Na aprum e ezhan hyuranots’um
On ima auto.	Նա մեքենա ունի: Na mek’yena uni
Auto je skupo.	Մեքենան թանկ է: Mek’yenan t’ank e
On ima skupo auto.	Նա թանկ մեքենա ունի: Na t’ank mek’yena uni
On čita roman.	Նա վեպ է կարդում: Na vep e kardum
Roman je dosadan.	Վեպը ձանձրալի է: Vepy dzandzrali e
On čita dosadan roman.	Նա մի ձանձրալի վեպ է կարդում: Na mi dzandzrali vep e kardum
Ona gleda film.	Նա ֆիլմ է նայում: Na film e nayum
Film je uzbudljiv.	Ֆիլմը հետաքրքիր է: Filmy hetak’rk’ir e
Ona gleda uzbudljiv film.	Նա մի հետաքրքիր ֆիլմ է նայում: Na mi hetak’rk’ir film e nayum

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!