српски » каталонски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [setanta] voler alguna cosa

Шта хоћете ви?	Què voleu?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Voleu jugar a futbol?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Voleu visitar uns amics?
хтети	voler
Ја не желим стићи касно.	No vull arribar tard.
Ја нећу да идем тамо.	No hi vull anar.
Ја хоћу да идем кући.	Vull anar a casa.
Ја хоћу да останем код куће.	Vull quedar-me a casa.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Vull estar sol / -a.
Хоћеш ли остати овде?	Vols quedar-te aquí?
Хоћеш ли овде јести?	Vols menjar aquí?
Хоћеш ли овде спавати?	Vols dormir aquí?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Vol marxar demà?
Хоћете ли остати до сутра?	Vol quedar-se fins a demà?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Vol pagar el compte demà?
Хоћете ли у дискотеку?	Voleu anar a la discoteca?
Хоћете ли у биоскоп?	Voleu anar al cinema?
Хоћете ли у кафић?	Vols anar a la cafeteria?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!