bosanski » litvanski | 81 [osamdeset i jedan] | Prošlost 1

81 [aštuoniasdešimt vienas] Praeitis 1

pisati	rašyti
On je napisao pismo.	Jis (pa)rašė laišką.
A ona je napisala razglednicu.	O ji (už)rašė atviruką.
čitati	skaityti
On je čitao ilustrovani časopis.	Jis skaitė iliustruotą žurnalą.
A ona je čitala knjigu.	O ji skaitė knygą.
uzeti	imti
On je uzeo cigaretu.	Jis paėmė cigaretę.
Ona je uzela komad čokolade.	Ji paėmė gabalėlį šokolado.
On je bio nevjeran, ali je ona bila vjerna.	Jis buvo neištikimas, bet ji buvo ištikima.
On je bio lijen, ali je ona bila vrijedna.	Jis buvo tinginys, bet ji buvo darbšti.
On je bio siromašan, ali je ona bila bogata.	Jis buvo neturtingas, bet ji buvo turtinga.
On nije imao novca, već dugove.	Jis turėjo ne pinigų, bet skolų.
On nije imao sreće, već peh.	Jis neturėjo laimės, jam nesisekė.
On nije imao uspjeh, već neuspjeh.	Jam nesisekė, jį persekiojo nesėkmės.
On nije bio zadovoljan, već nezadovoljan.	Jis buvo ne patenkintas, bet nepatenkintas.
On nije bio sretan, već nesretan.	Jis buvo ne laimingas, bet nelaimingas.
On nije bio simpatičan, već antipatičan.	Jis buvo ne simpatiškas, bet nesimpatiškas.

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!