српски » чешки | 81 [осамдесет и један] | Прошлост 1

81 [osmdesát jedna] Minulý čas 1

писати	psát
Он је написао писмо.	Psal dopis.
А она је написала разгледницу.	A ona psala pohled.
читати	číst
Он је читао илустровани часопис.	Četl časopis.
А она је читала књигу.	A ona četla knihu.
узети	vzít / vzít si
Он је узео цигарету.	Vzal si cigaretu.
Она је узела комад чоколаде.	Vzala si kousek čokolády.
Он је био неверан, али је она била верна.	Byl nevěrný, ale ona byla věrná.
Он је био лењ, али је она била вредна.	Byl líný, ale ona byla pilná.
Он је био сиромашан, али је она била богата.	Byl chudý, ale ona byla bohatá.
Он није имао новца, већ дуговe.	Neměl žádné peníze, jen dluhy.
Он није имао среће, већ пех.	Neměl štěstí, jen smůlu.
Он није имао успех, већ неуспех.	Neměl žádný úspěch, jen neúspěch.
Он није био задовољан, већ незадовољан.	Nebyl spokojený, nýbrž nespokojený.
Он није био срећан, већ несрећан.	Nebyl šťastný, nýbrž nešťastný.
Он није био симпатичан, већ антипатичан.	Nebyl sympatický, nýbrž nesympatický.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.