српски » литвански | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [septyniasdešimt vienas] ko norėti

Шта хоћете ви?	Ko (jūs) norite?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Ar norite žaisti futbolą?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Ar norite aplankyti draugus?
хтети	norėti
Ја не желим стићи касно.	(Aš) nenoriu vėluoti.
Ја нећу да идем тамо.	(Aš) nenoriu ten eiti.
Ја хоћу да идем кући.	(Aš) noriu eiti namo.
Ја хоћу да останем код куће.	(Aš) noriu būti / likti namie.
Ја хоћу да будем сам / сама.	(Aš) noriu būti vienas / viena.
Хоћеш ли остати овде?	Ar nori likti čia?
Хоћеш ли овде јести?	Ar nori valgyti čia?
Хоћеш ли овде спавати?	Ar nori miegoti čia?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Ar (jūs) norite rytoj išvažiuoti?
Хоћете ли остати до сутра?	Ar (jūs) norite pasilikti iki rytojaus?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Ar (jūs) norite apmokėti sąskaitą rytoj?
Хоћете ли у дискотеку?	Ar norite į diskoteką?
Хоћете ли у биоскоп?	Ar norite į kiną?
Хоћете ли у кафић?	Ar norite į kavinę?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!