српски » чешки | 18 [осамнаест] | Чишћење куће

18 [osmnáct] Úklid

Данас је субота.	Dnes je sobota.
Данас имамо времена.	Dnes máme čas.
Данас чистимо стан.	Dnes uklidíme byt.
Ја чистим купатило.	Já uklidím koupelnu.
Мој муж пере ауто.	Můj manžel umyje auto.
Деца перу бицикла.	Děti umyjí kola.
Бака залива цвеће.	Babička zalije květiny.
Деца поспремају дечију собу.	Děti si uklidí dětský pokoj.
Мој муж поспрема свој писаћи сто.	Můj manžel si uklidí svůj psací stůl.
Ја стављам веш у машину за прање веша.	Dám prádlo do pračky.
Ја простирем веш.	Pověsím prádlo.
Ја пеглам веш.	Vyžehlím prádlo.
Прозори су прљави.	Okna jsou špinavá.
Под је прљав.	Podlaha je špinavá.
Посуђе је прљаво.	Nádobí je špinavé.
Ко чисти прозоре?	Kdo umyje okna?
Ко усисава прашину?	Kdo vyluxuje?
Ко пере посуђе?	Kdo umyje nádobí?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!