српски » африкански | 13 [тринаест] | Делатности

13 [dertien] Aktiwiteite

Шта ради Марта?	Wat doen / maak Martha?
Она ради у бироу.	Sy werk op kantoor.
Она ради на компјутеру.	Sy werk op ’n rekenaar.
Где је Марта?	Waar is Martha?
У биоскопу.	In die bioskoop.
Она гледа филм.	Sy kyk ’n rolprent.
Шта ради Петaр?	Wat doen Peter?
Он студира на универзитету.	Hy studeer by die universiteit.
Он студира језике.	Hy studeer tale.
Где је Петaр?	Waar is Peter?
У кафићу.	In die kafee.
Он пије кафу.	Hy drink koffie.
Куда радо иду?	Waarheen gaan hulle graag?
На концерт.	Na ’n konsert.
Они радо слушају музику.	Hulle luister graag musiek.
Куда они не иду радо?	Waarheen gaan hulle nie graag nie?
У диско.	Na die disko.
Они не плешу радо.	Hulle dans nie graag nie.

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!