српски » шпански | 59 [педесет и девет] | У пошти

59 [cincuenta y nueve] En la oficina de correos

Где је најближа пошта?	¿Dónde está la oficina de correos más cercana?
Је ли далеко најближа пошта?	¿Está muy lejos la oficina de correos más cercana?
Где је најближе поштанско сандуче?	¿Dónde esta el buzón más cercano?
Требам неколико поштанских маркица.	Necesito un par de sellos.
За разгледницу и писмо.	Para una postal y para una carta.
Колика је поштарина за Америку?	Sí, ¿cuánto cuesta el franqueo para América?
Колико је тежак пакет?	¿Cuánto pesa el paquete?
Могу ли га послати ваздушном поштом?	¿Puedo mandarlo por correo aéreo?
За колико времена стиже?	¿Cuánto tarda en llegar?
Где могу телефонирати?	¿Dónde puedo hacer una llamada?
Где је најближа телефонска говорница?	¿Dónde está la cabina de teléfono más próxima?
Имате ли телефонске картице?	¿Tiene (usted) tarjetas de teléfono?
Имате ли телефонски именик?	¿Tiene (usted) una guía de teléfonos?
Знате ли позивни број за Аустрију?	¿Sabe (usted) cuál es el código para llamar a Austria?
Моменат, погледаћу.	Un momento, voy a mirar.
Линија је увек заузета.	La línea está siempre ocupada.
Који сте број бирали?	¿Qué número ha marcado?
Морате прво бирати нулу!	¡Primero hay que marcar un cero!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...