српски » шпански | 36 [тридесет и шест] | Јавни локални саобраћај

36 [treinta y seis] Transporte Público

Где је аутобуска станица	¿Dónde está la parada del autobús?
Који аутобус вози у центар	¿Qué autobús va al centro?
Коју линију морам узети	¿Qué línea tengo que coger?
Морам ли преседати	¿Debo hacer trasbordo / cambiar de autobús?
Где морам пресести	¿Dónde debo hacer trasbordo / cambiar?
Колико кошта карта	¿Cuánto vale un billete?
Колико станица има до центра	¿Cuántas paradas hay hasta el centro?
Морате овде изаћи.	Tiene (usted) que bajar aquí.
Морате изаћи назад.	Tiene (usted) que bajar por detrás.
Следећи метро долази за 5 минута.	El próximo metro pasa dentro de 5 minutos.
Следећи трамвај долази за 10 минута.	El próximo tranvía pasa dentro de 10 minutos.
Следећи аутобус долази за 15 минута.	El próximo autobús pasa dentro de 15 minutos.
Када вози задњи метро	¿A qué hora pasa el último metro?
Када вози задњи трамвај	¿A qué hora pasa el último tranvía?
Када вози задњи аутобус	¿A qué hora pasa el último autobús?
Имате ли возну карту	¿Tiene (usted) billete?
Возну карту – Не, немам.	¿Billete? – No, no tengo billete.
Онда морате платити казну.	Pues tendrá (usted) que pagar una multa.

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?